DECA SA POSEBNIM POTREBAMA: Zašto je Srbija gluva za naše živote?

Nije baš najjasnije koliko je uključenje dece sa posebnim potrebama u redovne razrede u našoj zemlji urodilo plodom, bez obzira što se skoro svakodnevno javljaju roditelji iz čitave Srbije žaleći se na probleme sa kojima se susreću u inkluzivnom obrazovnju
Autizam, dete sa autizmom

Foto: Ilustracija/Profimedia/BSIP

Deci sa posebnim potrebama je potreban i rad sa stručnim licima, poput defektologa, te njihovo uključivanje u redovnu nastavu podrazumeva da svaki razred ima i pomoćnog profesora/nastavnika koji će pomagati redovnom profesoru, što nije uvek slučaj u Srbiji.
U razgovoru sa Sabinom Ajholcer-Glišović, defektologom koja je radila u Srbiji neko vreme, a sada je u Beču i radi u struci, saznali smo:

– U Srbiji je inkluzija dece sa posebnim potrebama u redovnu nastavu drugačija nego u svetu. Obični profesori drže nastavu, a trebalo bi da bude uključen i defektolog baš zbog kvaliteta nastave koji je potrebno pružiti deci s posebnim potrebama. U Austriji, ako imaju dete lakše mentalno ometeno, imaju defektologa u redovnoj nastavi koji je u razredu i pomaže učiteljici. Inače u većini razreda su dve učiteljice, pomoćna i glavna. Takođe, da ne bi bilo zadirkivanja, učiteljica objašnjava đacima da ima i drugačije dece.  Da bi inkluzija funkcionisala kako treba, po razredu je potrebno da se obezbede  dve učiteljice, edukacija dece, učitelja, predavanja drugih stručnjaka. Mi u Srbiji nemamo još te uslove.
Od Gordane Cvetković, načelnice Školske uprave Beograd, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, saznajemo:

– Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je organizovalo obuke za inkluzivno obrazovanje u koje su bili uključeni predstavnici (stručni saradnici, vaspitači, nastavnici i razredne i predmetne nastave) predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola. Obuka je realizovana za IOP-timove svih osnovnih škola i predstavnike svih srednjih škola (nacionalna obuka), a zatim i dodatne obuke u okviru različitih projekata (DILS, projekti UNICEF-a, Mreže podrške, CIP-a…)

Inače, inkluzija podrazumeva šire uključivanje dece ometene u razvoju u redovan sistem vaspitanja i obrazovanja, a iz obrazovnog sistema u sve segmente društvenog života i rada. U našoj zemlji redovni obrazovni sistem i sistem školovanja dece ometene u razvoju godinama funkcionišu odvojeno i bez ikakvih dodirnih tačaka. Međutim, u cilju obezbeđivanja neophodne podrške deci ometenoj u razvoju, pojavila se potreba približavanja ova dva sistema.Sa zvaničnog sajta grada Beograda saznajemo da od 201 osnovne škole, postoji 14 specijalnih, a od 87 srednjih škola – 5 specijalnih škola. Načelnica Cvetković je dalje rekla:


– Broj učenika u redovnim osnovnim školama sa kojima se radilo po individualnom obrazovnom planu (IOP) u školskoj 2013/14. godini je sledeći:

IOP 1= 4538 učenika, IOP 2=250 učenika, a mišljenje interesorne komisije kojim se predlažu mere individualizacije i/ili mere zdravstvene ili socijalne podrške ima 1.101 učenik.

Na osnovu podataka dostavljenih iz 17 predškolskih ustanova na teritoriji Beograda, broj dece kojima je potrebna dodatna podrška iznosi 281 u redovnim grupama i 169 dece koji su uključeni u razvojne grupe (vaspitne grupe dece sa smetnjama u razvoju).

JEDINI U SVETU: Samo Beograd ima mjuzikl u kome igraju deca sa autizmom! (FOTO)

Iz Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom saznajemo da se Udruženju skoro svakodnevno javljaju roditelji iz čitave Srbije sa problemima sa kojima se susreću u inkluzivnom obrazovnju, a da se Udruženje maksimalno trudi da svakome pomogne.

– Udruženje ima saznanja da je jedan broj nastavnika prošao obuku i edukaciju koja im omogućava kvalitetan rad sa decom u redovnoj nastavi. Ne znamo koji je to broj obučenih, ali možemo na osnovu razgovora sa roditeljima da konstatujemo da jedan određeni broj nastavnika nije senzibilisan i zainteresovan da radi sa decom sa autizmom. Mi ih ne osuđujemo, pošto smatramo da je njihova obuka trajala kratko, nismo sigurni koje uslove imaju.Da bi se inkluzivna nastava održavala kvalitetno i po propisanim i predviđenim standardima, jasno je da je za obrazovanje potrebno izdvojiti više novca.

Novčano stimulisani, profesori će  pored ljudskosti i suštinske želje da mališane sa posebnim potrebama uključe u svoje razrede, imati želju da se dodatno angažuju. Na sve to, dosta je stručnih a neangažovanih lica koji bi ovim mališanima ulepšali detinjstvo i odrastanje – zar nije vreme da ih se neko seti?

"Bolnica za medvediće" - kroz igru do dobrih životnih navika

BEOGRAD- Šestogodišnji Sara i Matija doveli su danas na pregled u "Bolnicu za medvediće" njihove plišane drugare koji imaju grip, gde lekari, studenti beogradskog Medicinskog fakulteta, lečeći medvediće, pokušavaju mališane da oslobode straha od "belih mantila".
U interaktivnoj radionici "Bolnica za medvediće", koja je danas i sutra "otvorena" u Delta sitiju, deca kroz igru imaju priliku da nauče kako da leče njihovog medvedića, ali i steknu zdrave životne navike, oslobode se od straha i izgrade odnos poverenja prema lekarima.

Ova neobična "zdravstvena ustanova", namenjena deci od tri do devet godina, ima čekaonicu, prijemno odeljenje, odeljenje opšte prakse, rendgen i ambulantu za previjanje, a u njoj su deca roditelji, medvedići pacijenti a studenti medicine lekari.

Dok čekaju na prijem njihovog medvedića mališani su u čekaonici razgovarali sa studentima o zdravoj ishrani i održavanju lične higijene, kako bi na vreme razvili osećaj odgovornosti.

Na prijemnom odeljenju studenti medvedićima otvaraju zdravstvene knjižice, a decu pripremaju da zajedno sa njima učestvuju u pregledu - daju im hirurške kape, rukavice, maske, stetoskop...
Na odeljenju opšte prakse deca sa studentima lekarima pregledaju medu, otkrivaju od čega boluje i šalju ga dalje na analize u okviru kojih ide na rendgen, previjanje ruke ili noge, injekciju...

Na kraju svih pregleda, student lekar savetuje dete kako dalje da se stara o medi i šta mu je potrebno za pravilan oporavak.

"Moj meda ima pet godina i bole ga ruka i grlo i lekari su mu "prepisali" sirup od belog sleza i tablete i uskoro će da ozdravi", rekla je Sara Tanjugu.

I njen drugar Matija doveo je svog medvedića Dina na pregled jer ga "bole grlo i curi mu nos pa su mu lekari dali vitamine i injekcije i rekli da obavezno pije čajeve".

Za razliku od njih, Sofija je svog plišanog medu dovela na, kako je rekla, preventivni pregled te su joj lekari rekli da je s njim sve u redu.

Nikolin meda povredio je uvo, vrat, nogu i ruku pe će morati kod kuće da leži jedno vreme i "da pije puno vitamina".

Kako je Tanjugu rekla koordinatorka Milica Stojanović, "Bolnica za medvediće" je internacionalni projekat čiji je cilj da kroz igru u improvizovnoj i vedroj bolnici mališanima pruže priliku da se osbobode straha od lekara i od svih medicinskih procedura koje pamte kao neprijatne.

Kako je rekla, mališani pričajući o tome šta muči njihovog medu i od čega boluje, pričaju zapravo šta se njima već dešavalo i dele sa lekarima njihova iskustva i strahove.

"Kada lečimo medvediće mi u stvari lecicmo dečji strah od lekara", ističe Stojanović.

Prema njenim rečima deca pozitivno reaguju upravo zbog toga što se sve sprovodi kroz igru .

Dodala je da se projekat realizuje u saradnji dve studentske organizacije Medicinskog fakulteta u Beogradu - Studentske unije medicinara i Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije.

Projekat, kako je rekla, postoji već nekoliko godina, a u Beogradu je aktivan od 2012. godine od kad je održana izložba Razotkrivanje tela na Beogradskom sajmu. Radionica je do sada organizovana u nekoliko predškolskih ustanova, i na Festivalu zdravlja, a ovo je prvi put da se organizuje u Delta sitiju.

Humanitarni basket: Poznati igraju košarku za decu obolelu od autizma

U Beogradu će se 15. aprila u Hali sportova na Novom Beogradu, sa početkom od 18 časova, održati humanitarna košarkaška utakmica u kojoj će glavni akteri biti poznate ličnosti sa naše estrade.

Marija Ćetković je zaštitno lice humanitarne utakmice, Foto: Promo

"Više od 40 poznatih ličnosti iz raznih sfera javnog života je potvrdilo učešće na utakmici. Između ostalih pod obručima će zaigrati: članovi Amadeus Benda, Aleksandra Prijović, Bora Đorđević, Goga Sekulić, Darija Stanojević, Danijela Vranić, Marko Bulat, Ljubomir Perućica, kaskader Uroš Ćertić, Milica Mandić, Dragan Marinković Maca, Čaba Silađi, Miladin Šilobad, Dr Filgud, Vjera Mujović, Rada Đuričin, Nikolina i Saša Kapor, Ćemo, Suzana Mančić, Irina Radović, Vesna Čipčić, Milena Ćeranić i mnogi drugi. Specijalni gost biće i legenda srpske košarke Moka Slavnić. Utakmica počinje u 18 časova a karte se mogu kupiti na blagajni Hale Sportova na dan utakmice.", rekla je Marija Ćetković, misica Srbije, koja je ujedno i promo lice ovog projekta.

"Sredstva prikupljena od prodaje karata će biti dodeljena udruženju” LIX” iz Beograda, koje sprovodi jedinstven autorski program u svetu, tretman lečenja dece sa autizmom i teškoćama. Udruženje vodi naša proslavljena košarkašica Ljiljana Stanojević, jedna od najboljih plejmejkeri Jugoslavije i za svoj rad je dobila pregršt nagrada. Sredstva takođe idu udruženju“ IZIDA” iz mog rodnog Feketića za dnevni boravak lica sa smetnjama u razvoju.", dodaje ona.