Kada govorimo o paralizi plexus brachialisa kod dece, onda prvenstveno mislimo na lezije koje se manifestuju odmah po rođenju i rezultat su porođajne traume. Većina stručnjaka iz raznih oblasti koji se bave oštećenjem ramenog spleta, složila su se da je termin „porođajna paraliza plexus brachialisa“, koji je prvi upotrebio Duchene 1861 god., najadekvatniji. On upućuje na samu patofiziologiju, za razliku od termina koji su takođe u upotrebi: „obstetrikalna paraliza plexus brachialisa“, „kongenitalna paraliza plexus brachialisa“ i dr.
Rameni živčani splet nastaje spajanjem prednjih grana četiri poslednja vratna živca (5., 6., 7. i 8.) i prednje grane prvog grudnog živca. Pošto napuste kičmeni kanal, pomenutih pet živaca, silaze upolje, donjim, bočnim delom vrata, prema vrhu pazušne jame i svojim međusobnim spajanjem daju najpre tri stabla spleta (trunci plexus), i to: gornje stablo (truncus superior), srednje stablo (truncus medius), i donje stablo (truncus inferior). Sva tri stabla u predelu ključne kosti, dele se u po dve grane, prednju i zadnju, koje svojim međusobnim spajanjem obrazuju tri snopa ramenog spleta, i to: spoljašnji (fasciculus lateralis), unutrašnji snop (fasciculus medialis) i zadnji snop (fasciculus posterior). Bočne grane ramenog spleta nastaju, bilo iz stabla spleta (trunci plexus), bilo iz snopova spleta, pre njihove podele u završne grane. Sve bočne grane spleta su motorne i služe uglavnom za inervaciju mišića ramena i mišića koji obrazuju zidove pazušne jame. Prednje bočne grane su: potključni živac (n. subclavius), unutrašnji grudni živac (n. pectoralis medialis), i spoljašnji grudni živac (n.pectoralis lateralis). Zadnje bočne grane spleta su: zadnji lopatični živac (n. dorsalis scapulae), nadlopatični živac (n. suprascapularis), podlopatični živac (n. subscapularis), grudnoleđni živac (n. thoracodorsalis) i dugi grudni živac (n. thoracicus longus). Završne grane su duge, silaze niz ruku i inervišu sve njene delove ispod pazušne jame: mišićnokožni živac (n. musculocutaneus), središnji živac (n. medianus), lakatni živac (n. ulnaris), unutrašnji kožni živac podlakta (n. cutaneus antebrachii medialis), unutrašnji kožni živac nadlakta (n. cutaneus brachii medialis), pazušni živac (n. axillaris), žbični živac (n. radialis).
Učestalost porođajne paralize plexus brachialisa se kreće od 0.38-3 na 1000 živorođene dece u razvijenim zemljama, a u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju 5 na 1000 porođaja.
Najznačajniji faktor rizika citiran u literaturi je velika porođajna težina ploda ( >4000 gr.), a najčešći mehanizam – nedovršena rotacija ramena pri rađanju. Uzroci mogu biti prenatalni, perinatalni i postnatalni.
štećenje brahijalnog živčanog spleta na rođenju dovodi do određenih primarnih i sekundarnih funkcionalnih poremećaja. Navedeni poremećaji se primarno manifestuju kao mišićno-tetivne i zglobno-ligamentarne kontrakture lokalizovane na ramenoj regiji, zaostajanje ruke, lopatice i čitavog hemitoraksa u rastu, diskoordinacija pokreta i dr. Sekundarno, oni u određenoj meri ugrožavaju nesmetani rast i razvoj grube i fine motorike, odnosno, kao posledica primarnih, sekundarni motorički poremećaji se mogu očekivati u oblastima vizomotorne kontrole, manipulativne spretnosti, grafomotorne sposobnosti, lokomocije, mobilnosti i samozbrinjavanja.
fizioterapija.rs
Povrede ili oboljenja perifernih nerava imaju za posledicu prekid sprovodljivosti nervnih impulsa i pojavu motornih, senzitivnih i trofičkih poremećaja. Poremećaj neurološke funkcije u motornoj sferi manifestuje se paralizom ili parezom mišića. Prema Seddon-u postoji nekoliko gradacija oštećenja perifernog nerva: neurapraxia, axonotmesis i neurotmesis.
Нема коментара:
Постави коментар